Možda je tajna u tome što ne postoji unapred spreman odgovor na pitanje "zašto?", možda svako od nas prvo mora da sam stvori taj odgovor, onako kako je to učinila Leanne Grose.

Potpisujem rečenicu- " vjerujem da se sve dešava sa nekim razlogom, mada nisam želela da mi se to desi" ! PS: MI jednostavno ne možemo puno putadobiti odgovor na naše pitanje - ZAŠTO ?

Leanne Grose nije samo najveći borac za prava i dostojanstvo svih žena bez noge, već je i najmarkantnija predstavnica ženske monopodije XXI veka. Na neki način, savremena ženska monopodija počinje tek sa Leanne Grose. Jer ona ne samo da je jednonoga sa stilom, nego je jednonoga s ponosom. Za Leanne, biti žena sa samo jednom nogom znači imati misiju. Cilj te misije je dvojak: promeniti odnos... Leanne Grose nije samo najveći borac za prava i dostojanstvo svih žena bez noge, već je i najmarkantnija predstavnica ženske monopodije XXI veka. Na neki način, savremena ženska monopodija počinje tek sa Leanne Grose. Jer ona ne samo da je jednonoga sa stilom, nego je jednonoga s ponosom.

Za Leanne, biti žena sa samo jednom nogom znači imati misiju. Cilj te misije je dvojak: promeniti odnos društva prema ženi bez noge, ali i promeniti odnos žene bez noge prema sebi samoj. Leanne ne krije, štaviše otvoreno kaže, da joj je cilj upravo takva promena društva, da želi da "oslobodi zemlju od tabua".

Shvatajući sebe kao misionara, u borbi čija bit je baš u tome što je žena bez noge, za Leanne bi nositi protezu značilo izdati svoju misiju. Zato ona beskompromisno istrajava u tome da nikada ne nosi protezu i da svuda i na svakom mestu bude ono što jeste – jednonoga žena. Emacipacija jednonoge žene za Leanne ne bi bila prava emancipacija ako ne bi značila i pravo na slobodu od proteze i pravo da se bude otvoreno jednonoga, i baš kao takva prihvaćena i poštovana. Njen cilj nije da ma koga odvrati od korišćenja proteze, nego da se stvori stanje u kome će svaka žena bez noge moći otvoreno da bude to što je – žena bez noge – a da se zbog toga ne oseća ni malo neugodno.

Taj cilj – emancipaciju jednonoge žene – nije moguće postići ako žena bez noge ne ostvari još jednu slobodu: slobodu da bez stida otkrije patrljak one noge koja joj je amputirana. Zato se Leanne Grose ne usteže da oblači kratke suknje koje bez zazora sasvim otkrivaju i njen patrljak. Kao i u slučaju proteze, Leanne ne poručuje ženama bez noge da masovno otkriju svoje patrljke, njen je cilj da postigne to da jednonoga žena može obući šorc ili otići na plažu bez osećaja stida zbog patrljka svoje amputirane noge.

Leanne Grose svim ženama bez noge poručuje: "Vi možete biti mladi, seksi i ženstveni, čak i ako ste drugačiji, to vas samo čini posebnom". Mada se kao žena bez noge bori pre svega za emancipaciju žena bez noge, njena misija jeste misija za oslobađanje i prihvatanje svih amputirki, pa i ljudi sa hendikepom uopšte. Zato se Leanne Grose s pravom može smatrati jednom od najvećih humanistkinja i boraca za ljudska prava našeg vremena.

Leanne Grose rođena je 1981. u Velikoj Britaniji. Godine 2002. amputirana joj je leva noga ispod kolena, a zbog povratka tumora 2004. joj je urađena reamputacija iznad kolena. To nije bila njena poslednja amputacija, 2006. joj je, zbog obnavljanja bolesti, u Londonu ponovo urađena reamputacija, posle čega je usledila nova terapija zračenjem.

Leanne je napisala autobiografsku knjigu "Just a Step" i snimila DVD "Leanne's Chair Workout" sa instrukcijama za fizička vežbanja. Često javno nastupa i drži motivacione govore.

Kako sama kaže na svom sajtu: "Verujem da se sve dešava s razlogom, mada nisam želela da mi se to desi". Za Leanne, razlog zbog koga joj se to desilo upravo je misija čiji je cilj totalna emancipacija žena bez noge.

Više o Leanne Grose možete saznati na njenom sajtu: http://www.officialleanne.com/

Ovaj članak je prenet sa sajta: http://1noga.hopto.org/

vidi više

zatvori